Vitamin D se razlikuje od ostalih vitamina. Kada ga naše telo procesuira, vitamin D postaje holekalciferol ( vitamin D3), koji pomaže da naše kosti dobiju neophodan kalcijum. Vitamina D na žalost nema u mnogo namirnica (sadrže ga  mleko, cerealije, tunjevina, losos, sardine, jaja, teleća jetra…), tako da ljudski organizam dominantno stvara ovaj neophodni element pod dejstvom sunčevih zraka.

​

PREPORUČENE DOZE

​

Količina D vitmina koju stvara organizam, odnosno količina izloženosti sunčevim zracima koju ćemo upražnjavati, zavisi od mnogo faktora, uključujući i doba dana, godišnje doba, geografsku širinu i pigmentaciju kože. U zavisnosti od toga gde živimo i kakav nam je životni stil, produkcija D vitamina nam može biti manja nego što je potrebno, ili čak potpuno nepostojeća u određenim dobima godine, Sredstva za zaštitu od sunca, inače veoma važna kao prevencija od fotooštćenja kože, takođe smanjuju produkciju D vitamina.

​

Prema Američkom endokrinološkom društvu ,preporučena dnevna doza vitamina D  je 400 - 1000 IU ( internacionalnih jedinica) za decu do 12 meseci, 600 -  1000 IU za osobe od 1 do 18 godina, 1500 – 2000 IU za osobe od 18  do i preko 70 godina starosti.

​

Mnoge starije osobe se ne izlažu suncu u dovoljnoj meri i imaju problema sa apsorpcijom D vitamina. Uzimanje multivitamina u kojima je uključen D vitamin može biti od pomoći u poboljšanju zdravlja kostiju.

Većina ljudi zadovoljava potrebe svog organizma za vitaminom D preko izlaganja suncu. Ultravioletni zraci ( UV) B radijacije  sa talasnom duzinom od 290 – 320 nanometara prodiru kroz nepokrivenu kožu i konvertuju 7-dehidroholesterol u privitamin D, koji uzvratno postaje vitamin D 3. Doba godine, doba dana, dužina dana, oblačnost, smog, postojanje melatonina u koži i kreme za zaštitu od sunca - faktori  su koji utiču na izloženost UV radijaciji, odnosno na  sinetzu vitmina D. Možda je začuđujuće, geografska paralela ne prejudicira prosečan  nivo seruma 25(OH)D u populaciji. Više nego dovoljno ili dovoljno mogućnosti postoji da se formira vitamin D (i deponuje u jetri i masnom tkivu) od izlaganja suncu tokom proleća, rane jeseni čak i na krajnjem severu. 

​

KOLIKO SUNČANJA JE DOVOLJNO?

​

- Ono što je veoma važno – podvlači dermatolog dr Jasmina Kozarev – jeste da ne moramo celo telo izlagati suncu da bi se dogodila sinteza vitamina D. Dovoljno je da izložimo deo tela, na primer samo ruke ili lice u proseku dvadesetak minuta u toku dana. U ovoj situaciji, kada zaista treba da budemo u svojim domovima, dovoljno je da se izložimo sunčevima zracima na terasi ili pored otvorenog prozora.Naš organizam će obaviti svoj zadatak pod uticajem sunčevih zraka, sintetisati vitamin  D i tako jačati naš imunitet.

​

Kompletna pokrivenost oblacima smanjuje UV energiju za 50 %, senka (uključujući i one  koje su posledica areo-zagađenosti) smanjuje za 60%. UVB radijacija ne prolazi kroz staklo, pa tako izlaganje sunčevim zracima kroz zatvoren prozor ne dovodi do produkcije vitamina D. Sredstva za zaštitu od sunca sa faktorom 8 i više ( u vidu kreme, mleka ili ulja) generalno blokiraju produkciju vitamina D. Međutim, treba imati u vidu da u praksi ljudi ne nanose dovoljno zaštitnog sredstva, ne nanose ga po svim eksponiranim delovima tela ili ga ne nanose redovno. Zato,koža ipak sintetiše neku količinu vitamina D i kada je prekrivena zaštitnim sredstvom.

​

Brojni faktori koji utiču na izlaganje UV radijaciji i nedovoljna istraživanja koja su do danas rađena na temu količine izlaganja suncu koja je potrebna da bi se adekvatna količina vitamina D stvorila, razlozi su zašto je teško  imati generalne zaključke.Ipak,veruje se ,na osnovu nekih istraživanja o vitaminu D, da je  5 – 30 minuta izložnosti suncu lica, ruku, nogu, ili ledja, bez zaštite ,između 10 i 17 časova, najmanje dva puta nedeljno , dovodi do produkcije dovoljne količine  vitamina D.

Neki ljudi su u stanju da dobiju dovoljno vitamina D samo od sunca.To, naravno, zavisi i od toga gde žive ,koje je doba godine ili dana, i koje je boje njihova koža. Ljudi koji žive bliže Ekvatoru više su izloženi suncu. Na severnoj hemisferi može se desiti da osoba ne dobija dovoljnu količinu vitamina D tokom zime.

​

Količina melanina u našoj koži, dalje , direktno utiče na to koliko vitamina D možemo da sintetišemo.Manje melanina dovodi do svetlije kože, koja ne štiti tako dobro od UV zraka. Ljudi sa više melanina u  koži, pak, imaju bolju zaštitu, ali im treba više vremena da  sintetišu vitamin D. Dalje, neki ljudi ne sintetišu dovoljno vitamina D zbog specifičnog životnig stila koji imaju.To su, na primer, osobe koje rade noću, te danju spavaju, onda one koje provode dan zbog posla u zatvorenim prostorijama, one koje uvek pokrivaju svoju  kožu,ili one koje uvek upotrebljavaju veoma visok faktor zaštite od sunca.

​

VITAMIN D I HOLESTEROL

​

Veoma zanimljiv je i odnos vitamina D i holesterola, koji svakako treba znati. Kad je reč o holesterolu – svi se oslanjamo se na referentne vrednosti i nastojimo da se u to uklopimo.

​

- Reč je, međutim, o internacionalnim referentnim vrednostima  - naglašava  dr Jasmina Kozarev -  koje ne mogu da budu referentne i za onoga ko živi u Norveškoj, i za osobu koja živi u Srbiji ili na  Ekvatoru…Jer, vrednosti holesterola su obrnuto srazmerne vrednostima D vitamina u krvi.Holesterolski prsten, naime, čini prsten D vitamina (sa određenim hemijskim nastavcima), a te vrednosti D vitamina osciliraju spram količine sunčevih zraka koje primamo.To znači da na geografskim širinama gde ima malo sunčanih dana, gde su niske vrednosti D vitamina ,prirodno je da imamo veće vrednosti holesterola. Kod osoba koje žive  bliže Ekvatoru, gde su vrednosti D vitamina više, vrednosti holesterola u masi će biti prirodno niže. Zato neka jurnjava za idealnim vrednostima holesterola, zapravo, ne stoji. To, naravno, ne znači  da se  treba opustiti i dozvoliti  visoke vrednosti, pa to  smatrati „normalnim“. Ali, treba imati na umu da su  idealne vrednosti za različite geografske širine – različite, kao što su različite tokom godine  za isto podneblje.

​

NEDOVOLJNI I PREKOMERNI UNOS

​

Posledice nedostatka vitamina D u organizmu su poznate: dešiji rahitis, osteoporoza kod starijih ljudi, a postoji i čitav niz zdravstvenih problema i bolesti na čiju pojavu ,izmedju ostalih faktora utiče i nedostatak vitamina D. Faktori rizika koji dovode do smanjeg unosa vitamina D su nedovoljni oralni unos, pothranjenost,odnosno neadekvatna ishrana,nedovoljno izlaganje suncu,kao i određena zdravstvena stanja/problemi( gastroenterološka,hepatitis,stanja i bolesti bubrega ).Najnovija istraživanja pokazuju da nedostatak vitamina D ima negativnog uticaja i na kognitivne sposobnosti,a povezuje se i sa demencijom,bolestima srca, kao i nekim vrstama kancera…

​

Podaci Međunarodne fondacije za osteoporozu navode da je u 2015 godini, u populaciji preko 50 godina jedna od tri žene u svetu imala lom uzrokovan osteoporozom, a istu povredu je imao jedan od 5 muškaraca. Takođe, prema podacima iste organizacije,svake tri sekunde se dogodi lom zbog ovog oboljenja.

​

Dugoročno uzimanje prekomerne doze vitamina D može povećati rizik od štetnih uticaja na zdravlje.Medju najozbiljnijim negativnim efektima  prekomernog unosa vitamina D je hiperkalcemija, odnosno stanje u kome se kalcijum gradi u krvi  što može oštetiti srce, krvne sudove i bubrege.U principu,toksičnom dozom se smatra ona kada nivo 25(OH)D u krvi  iznosi preko 500nmol/L ili kada dnevni unos prelazi 30 000 IU  u dužem vremenskom periodu. Suplementi koji se sadrže do 4000 IU dnevno za adolescentne i odrasle ( od 9 godina naviše) ne moraju da dovedu do toksičnih stanja, ali osobe koje imaju problema sa jetrom i bubrezima treba da unose dodatno snižene doze.