Tretmani prekomernog znojenja
HIPERHIDROZA JE REŠIVA!
Uobičajeno je da za prekomerno znojenje krivimo stres, nervozu, ponekad i strah od, recimo, javnog nastupa, ali to sigurno ne pokriva kompletnu gamu uzroka ove pojave. Šta,zapravo, dovodi do hiperhidroze i kojim tretmanima se ona može rešiti?
Koliko puta nam se desilo da nam se oznoje dlanovi? Da nas oni ružni tamni krugovi na odeći ispod pazuha “izblamiraju” u društvu? Ili da osetimo kako nam na čelu izbijaju graške znoja? Ove neprijatne situacije mogu biti posledica mnogih uzroka, što implicira različite pristupe u tretmanima kojima medicina i dermatologija danas rešavaju hiperhidrozu.
Znojenje je prirodan fiziološki proces, odnosno važan mehanizam fiziološkog odgovora na povišenu temperaturu tela, posledicu povećane fizičke aktivnosti ili posledicu povećane metaboličke aktivnosti celog tela, ali i znak odgovarajućeg emocionalnog stanja. Kod ljudi se gubitak telesne toplote ostavaruje putem isparavanja znoja sa površine tela. Na taj proces utiču ekrine žlezde, a ono što je važno jeste da znojenje može biti izazvano i drugim mehanizmima koji nemaju tu funkciju.
Prekomerno znojenje se u medicini naziva hiperhidroza.Termin označava lučenje znoja više nego što je uobičajeno, a smatra se da su uobičajene količine znoja od 100 ml do 1 litra, naravno zavisno od telesne temperture, spoljašnje temperature, vlažnosti itd...Pojačano znojenje je najčešće prisutno na dlanovima, tabanima i ispod pazuha, a može da se primeti i na čelu, odnosno licu ili kosmatom delu glave . Veoma je važno shvatiti da to pojačano znojenje ometa svakodnevni život ovakvih osoba i postaje uzrok društvene anksioznosti i neprijatnosti.
- U našem telu ostoje dve vrste žlezda : ekrine i apokrine - objašnjava dermatolog dr Jasmina Kozarev - One se u principu razlikuju po kvalitetu izlučevina, odnosno znoja. Ekrine žlezde u 99 % svog sastava imaju molekulu vode, nešto malo elektrolita i nešto malo amino-kiselina. Apokrine žlezde koje su tipično lokalizovane u zonama intimne regije i kosmatom delu glave luče znoj koji je po količini znatno manji nego onaj koji luče ekrine žlezde i sadrže veću količinu proteina i masti. Ono što je važno jeste da su ove žlezde veoma sklone naseljavanju bakterija koje zbog svog razmnožavanja daju specifičan miris i boju znoja.
VRSTE HIPERHIDROZE
Medicina deli hiperhridozu na dva tipa. Fokalne hiperhidroze su najčešće lokalizovane na dlanovima, tabanima i ispod pazuha.Nepoznatog su uzroka, a najčešće su genetski definisane i uglavnom se pojavljuju kod mladih osoba pre dvadesete godine života. Ova vrsta hiperhidroze se naziva još i primarna hiperhidroza.
Druga vrsta je tzv. generalizovana hiperhidroza. Ona zahvata veće površine tela, iznenada se pojavljuje, često može biti povezana sa medikamentoznom terapijom ili sa nekim drugim opštim stanjem ili poremećajem metabilozma, kao što su bolesti metabolizma šećera ili štitne žlezde. Može da se sretne čak i u prvim mesecima trudnoće ili u menopauzi, a može da bude i znak nekih malignih bolesti, srčane bolesti ili infektivnog stanja.
Danas je, međutim, postalo mnogo značajnije pričati o znojenju koje je posledica anksioznosti, odnosno emocionalnom znojenju. Ono je posledica ili odgovor na stimulus kao što su strah, prolongirani stres, bol, anksioznost…Svi smo to u životu makar jednom iskusili i znamo da takvo stanje prepoznamo. Ako smo emotivno uzbuđeni ili neki događaj izazove strah kod nas – mi se “preznojimo”, tako i kažemo, na kraju krajeva. Takva vrsta znoja može da bude lagani, a može da bude takvog intenziteta da se naprosto osoba oseća “okupana” znojem. U prvom redu to se manifestuje mokrim dlanovima, mokrom zonom ispod pazuha, regije na prednjoj strani grudnog koša, na leđima, mokrom kosom ili orošenim čelom…
- Emotivno znojenje je deo fiziološke reakcije na stresno stanje – kaže dermatolog dr Jasmina Kozarev - Prekomerno znojenje često sreće u savremenom životu. Sve više nam, kao dermatolozima, stižu pacijenti koje nam upućuju naše kolege lekari i specijalisti drugog profila. Ti pacijenti, uz pojačano znojenje, imaju i ubrzano disanje, pojačan rad srca i to sve zajedno predstavlja manifestaciju telesne anksioznosti, koja je nesumnjivo ometajući faktor u socijalnim aktivnostima. Sekundarne hiperhiroze su stanja koja se povezuju sa mogućim bakterijskim i virusnim infekcijama, trudnoćom, menopauzom, hroničnim bolestima (tipa dijabetesa ,malarija, hipertiroza, maligna, reumatska, gojaznost…) ili sa uzimanjem specifičnih medikamenata.
Socijalne fobije, odnosno anksiozni poremećaj podrazumeva intenzivan strah od različitih društvenih situacija, posebno onih koje su nepoznate i u kojima se pacijent oseća posmatran i vrednovan od strane drugih. Ovakve društvene situacije kod osoba koje su sklone anksioznim poremećajima, mogu da dovedu do stanja koje telo dovode u hiperhidrozu kao dela jednog anksioznog sindroma.
- Ova činjenica – naglašava dr Kozarev - nam dovodi u ordinaciju sve veći i veći broj tinejdžera.Iako su otvoreni prema društvenim mrežama, oni direktan realni kontakt često doživljavaju kao zastrašujuću situaciju. Mada se ponekad čini suprotno, tinejdžeri razmišljaju o tome i čine praktično sve da bi izbegli takvu vrstu situacije, odnosno direktnog kontakta. Uz njihove nežne godine, osetljivost, uzburkane hormone, ovo može lako da dovode do hiperhidroze. Naravno, znojenje šaka je dominantno, tu je i znojenje ispod pazuha, javlja se i promena boje kože lica, odnosno crvenilo lica.
Ono što ,takođe, treba posebno naglasiti jeste da se znojenju nekada pridružuju neka dermatološka stanja, pa se često dešava da kod osoba kod kojih postoji gljivična infekcija stopala, naročito interdigitalnih prostora (prostora izmedju prstiju), takvo stanje bude praćeno pojačanim znojenjem ove regije.
Od faktora koji su uzrokovali nastanak hiperhidroze zavisi i ciljna metoterapija. Ako se ne radi o veoma intenzivnom znojenju, prva linija borbe sa hiperhidrozom su različiti perspiranti i antiperspirantna sredstva. To je prva linija borbe, uobičajeni izbor. Međutim, u velikom broju slučajeva pojačano znojenje dovodi do oštećenja kože usled stalnog prisustva vlage na određenim mestima, što se zove maceracija. Zbog toga na ovim mestima dolazi do češćeg razvoja gljivične ili bakterijske infekcije. Šta to onda znači? Koži koja je već izmenjena znojenjem, antiperspirant neće dati zadovoljavajući efekat, naprotiv - može da se dogodi alergijska ili iritirajuća reakcija!
TRETMANI HIPERHIDROZE
Savremena medicina i dermatologija raspolažu sa različitim aparativnim tehnikama koje se koriste u tretmanu hiperhidroze. U prvom redu to je jontoforeza, koja ima značajnu efikasnost (od 65 do 70 %). Bezbolna je, a veoma pogodna, jer sama aparatura može da se primeni na šakama, stopalima, ali i na drugim delovima tela, pogotovo na licu. Može da se koristi i u zdravstvenim ustanovama, ali i u kućnim uslovima, zavisno od tipa aparata. To je, u suštini, tehnika koja omogućava da prolaskom modulisane struje, odgovarajući elektroliti, odnosno joni, prodiru u kožu i deluju na ćelije koje produkuju znoj.
Ako je hiperhiroza locirana na zone ispod pazuha ili šake, gde elektoforeza ne daje rezultate, prelazi se na terapiju neurotoksinom, odnosno botoksom. Ubrizgava se vrlo plitko u odredjenim kvadrantima, u odgovarajućoj dozi. Plitko – zato što ne sme da se plasira duboko u mišić. Efekti traju od 6 do 8 meseci.
Antiholinergični lekovi su sledeći koji se koriste u tretmanu pojačanog znojenja. Oni imaju tzv.neželjene efekte kao što je suvoća usta, poremećaj pražnjenja creva (zatvor), retencija urina i poremećaj vida. Zbog svega ovoga daju se samo kod najtežih oblika hiperhidroze.
Najzad, tu je i hirurška tehnika koja se zove simpatektomija. Ona podrazumeva da se laparoskopskom hirurgijom u predelu grudnog koša, praktično preseca nerv koji inerviše određene zone pazušne regije. Kao posledica ovoga, dolazi do prestanka znojenja u toj zoni. Naravno, bez obzira što je minimalno invazivna, ova hirurška tehnika može da nosi određene rizike i dovede do komplikacija uljučujući i pojavu pneumotoraksa. Takođe, treba napomenuti da, zavisno od zone gde se primenjuje, ova tehnika može da proizvede i tzv. gustatorno znojenje, a to je pojava da se telo preznojava kada osetite ukus ili miris tipične hrane.
Na Klinici Dr Kozarev, rade se svi nabrojani tretmani osim hirurškog. Ono po čemu je Klinika takođe specifična jeste da koristi i posebnu lasersku tehniku koja je u svetu razvijena i kao mikrotalasna i kao laserski frakcionisani tretman.
- Laserska tehnika hiperhidroze podrazumeva – objašnjava dr Kozarev - da se laserskim zrakom preko kože ulazi u regiju koja je zahvaćena pojačanim znojenjem. Prethodno se mora izmarkirati zona pojačanog znojenja. To se radi tzv.jodnim testom : na površinu kože nanese se jodni rastvor, potom se po istoj regiji praši skrob. Nakon desetak minuta, razvija se tamna pigmentacija, boja rastvora postane skoro crna, što je znak da je znoj odreagovao sa skrobom, odnosno jodom. Na taj način tačno izmarkiramo zonu koju treba da tretiramo laserom i tako smo spremni za ciljani laserski tretman kojim fizički uništimo znojnu žlezdu koja produkuje veliku količinu znoja. Nakon tretmana na površinu kože se nanosi antiseptik, a pacijentima obavezno savetujemo da 3 do 4 dana ne koriste nikakave antiperspirante, niti preparate koji mogu da dovedu do infekcije ili iritacije. Rade se dve do tri seanse u zavisnosti od toga koliko je intenzivno znojenje određenom mestu.
Ova laserska tehnika smatra se najuspešnijom zato što se određuje tačno odgovarajuća zona , efekat je trajan, a nema posledica u vidu pojačanog znojenja na drugim delovima tela.