Virus koji uzrokuje infekciju COVID-19 može izazvati promene na koži. A da li su one česte ili specifične za ovu bolest i koliko se često javljaju, razgovaramo sa Dr Jasmina Kozarev, dermatologom.

​

Posle nekoliko meseci borbe sa virusom sada znamo da tropizam virusa za strukture bronhijalne sluznice i ćelije imunološkog odgovora, uključuju zapaljenske promene na srcu, krvnim sudovima, jetri i bubrezima, ali ne i tipične promene na koži. Sluznice su identifikovane kao najčešća ulazna vrata infekcije, a to uključuje i konjuktivu pa čak i ušni kanal koji ima najmanji rizik prenosa infekcije. Međutim oštećena površina kože takođe predstavlja moguće mesto ulaska virusa.

​

Dakle, specifične I karakteristične promene na koži zbog infekcije COVID-19 nisu opisane, ali mogu da se očekuju nespecifične i sekundarne kožne promene vezane za primenu određenih lekova koji su neophodni u lečenju COVID-19 infekcije.

​

Neophodno je znati da oštećena epidermalna barijera kože omogućava prenos virus posrednim putem, te se neki pacijenti sa hroničnim dermatozama mogu smatrati osobama sa povećanim rizikom za prenos infekcije. COVID-19 ima relativno nisku otpornost na dezinfekcijska sredstva. Kao rezultat, dokazano je da su efikasne različite procedure dezinfekcije, u rasponu od 75% etanola, dezinfekcija periksidom, hlorom i UV-zrakom ili pranjem u toploj vodenoj kupki na 56 ° C tokom 30 minuta. Sve te procedure omogućavaju da se virus spere sa predmeta I odeće. Tretmsn kože peroksidom I alkoholnim rastvorima ipak uklanja I prirodna zaštitna barijera kože.

​

Neophoda je i važna praktična briga o pacijentima sa autoimunim i hroničnim upalnim bolestima kože, poput psorijaze, atopijskog dermatitisa, lupusa, skleroderme, hidradenitisa, i kod svih stanja kada je potrebna imunosupresivna terapija. Nema za sada konsenzusa da li treba odložiti primenu bioloških lekova.

​

Promene na koži kao posledica promena na krvnim sudovima

​

Pojačano zgrušavanje krvi jedna je od težih komplikacija koja proizlazi iz infekcije SARS-CoV-2, što sugeriše da je to sistemka bolest. Korona virus povećava rizik zgrušavanja krvi, što dovodi do kardiovaskularnih problema i zatajivanja organa kod nekih bolesnika, posebno kod ljudi sa već postojećim oboljenjima poput dijabetesa, gojaznosti ili visokog krvnog pritiska.

​

Ugrušci povećavaju šansu za nastanak tromboze dubokih vena, srčani udar ili moždani udar. I druge promene na organiskim sistemina povezuju COVID-19 sa neurološkim problemima, bolnim crvenim i natečenim mestima na koži nogu (nazvanim "COVID nožni prst") ili drugim osipima po koži. Čini se da je intravaskualrna koagulacijja izrazito obeležje ove bolesti.

 

Trombociti su ključni ćelijski elementi koji učestvuju u mehanimu zgrušavanja krvi. Otkriveno je da COVID-19 menja osobine trombocita čijom se agregacijom unutar krvog suda, sužava I zatvara lumen krvnog suda, te posledično nastaje srčani udar, moždani udar i druge teške komplikacije. Dr Jasmina Kozarev navodi da su istraživanja pokazala da infekcija korona virusom može stvoriti neravnotežu hormonskog balansa, što dovodi do pojačanog procesa stvaranja tromba, posebno kod mladih ljudi. Postoje i dokazi koji ukazuju na posotjanje oštećenja zida krvnih sudova kod pacijenata sa COVID-19 infekcijom ali i bez simptoma moždanog udara ili stvaranja tromboze.

​

Treba znati da virusne infekcije i upalne bolesti uvek povećavaju rizik od nastanka tromboze.

​

Problemi s kožom kao deo kiničke slike COVID-19 bolesti

​

Dr Jasmina Kozarev, opisuje da kod nekih pacijenata, difuzni makulopapulozni osipi slični malim boginjama, koprivnjači slične ospe, ili ospa slična ovčijim boginjama, kod COVID-19 pozitivnih pacijenata sastavni su deo kliničke slike bolesti. Kod težih oblika bolesti osim promena na prstima u vidu eritematoznih ishemičnih zona, mogu se videti i promene po tipa retikularnog liveda i gangrenozne promene.

​

Zato promene na koži nikada ne treba zanemariti. Uz postojeći  i uvek prisutan strah obolelog da će se ospa proširiti I da će dovesti do opšteg pogoršanja bolesti u nekim slučajevima pojava osipa prethodi tipičnim simptomima respirtorne infekcije a to su kašalj, zaušenost nosa ili curenje iz nosa, glavobolja i febrilnost.