Zašto su kožne promene važan deo kliničke slike korona virus infekcije?

Virus koji uzrokuje infekciju COVID-19 može izazvati promene na koži. A da li su one česte ili specifične za ovu bolest i koliko se često javljaju, razgovaramo sa Dr Jasmina Kozarev, dermatologom.

Posle nekoliko meseci borbe sa virusom sada znamo da tropizam virusa za strukture bronhijalne sluznice i ćelije imunološkog odgovora, uključuju zapaljenske promene na srcu, krvnim sudovima, jetri i bubrezima, ali ne i tipične promene na koži. Sluznice su identifikovane kao najčešća ulazna vrata infekcije, a to uključuje i konjuktivu pa čak i ušni kanal koji ima najmanji rizik prenosa infekcije. Međutim oštećena površina kože takođe predstavlja moguće mesto ulaska virusa.

Dakle, specifične I karakteristične promene na koži zbog infekcije COVID-19 nisu opisane, ali mogu da se očekuju nespecifične i sekundarne kožne promene vezane za primenu određenih lekova koji su neophodni u lečenju COVID-19 infekcije.

Neophodno je znati da oštećena epidermalna barijera kože omogućava prenos virus posrednim putem, te se neki pacijenti sa hroničnim dermatozama mogu smatrati osobama sa povećanim rizikom za prenos infekcije. COVID-19 ima relativno nisku otpornost na dezinfekcijska sredstva. Kao rezultat, dokazano je da su efikasne različite procedure dezinfekcije, u rasponu od 75% etanola, dezinfekcija periksidom, hlorom i UV-zrakom ili pranjem u toploj vodenoj kupki na 56 ° C tokom 30 minuta. Sve te procedure omogućavaju da se virus spere sa predmeta I odeće. Tretmsn kože peroksidom I alkoholnim rastvorima ipak uklanja I prirodna zaštitna barijera kože.

Neophoda je i važna praktična briga o pacijentima sa autoimunim i hroničnim upalnim bolestima kože, poput psorijaze, atopijskog dermatitisa, lupusa, skleroderme, hidradenitisa, i kod svih stanja kada je potrebna imunosupresivna terapija. Nema za sada konsenzusa da li treba odložiti primenu bioloških lekova.

Promene na koži kao posledica promena na krvnim sudovima

Pojačano zgrušavanje krvi jedna je od težih komplikacija koja proizlazi iz infekcije SARS-CoV-2, što sugeriše da je to sistemka bolest. Korona virus povećava rizik zgrušavanja krvi, što dovodi do kardiovaskularnih problema i zatajivanja organa kod nekih bolesnika, posebno kod ljudi sa već postojećim oboljenjima poput dijabetesa, gojaznosti ili visokog krvnog pritiska.

Ugrušci povećavaju šansu za nastanak tromboze dubokih vena, srčani udar ili moždani udar. I druge promene na organiskim sistemina povezuju COVID-19 sa neurološkim problemima, bolnim crvenim i natečenim mestima na koži nogu (nazvanim "COVID nožni prst") ili drugim osipima po koži. Čini se da je intravaskualrna koagulacijja izrazito obeležje ove bolesti.

 

Trombociti su ključni ćelijski elementi koji učestvuju u mehanimu zgrušavanja krvi. Otkriveno je da COVID-19 menja osobine trombocita čijom se agregacijom unutar krvog suda, sužava I zatvara lumen krvnog suda, te posledično nastaje srčani udar, moždani udar i druge teške komplikacije. Dr Jasmina Kozarev navodi da su istraživanja pokazala da infekcija korona virusom može stvoriti neravnotežu hormonskog balansa, što dovodi do pojačanog procesa stvaranja tromba, posebno kod mladih ljudi. Postoje i dokazi koji ukazuju na posotjanje oštećenja zida krvnih sudova kod pacijenata sa COVID-19 infekcijom ali i bez simptoma moždanog udara ili stvaranja tromboze.

Treba znati da virusne infekcije i upalne bolesti uvek povećavaju rizik od nastanka tromboze.

Problemi s kožom kao deo kiničke slike COVID-19 bolesti

Dr Jasmina Kozarev, opisuje da kod nekih pacijenata, difuzni makulopapulozni osipi slični malim boginjama, koprivnjači slične ospe, ili ospa slična ovčijim boginjama, kod COVID-19 pozitivnih pacijenata sastavni su deo kliničke slike bolesti. Kod težih oblika bolesti osim promena na prstima u vidu eritematoznih ishemičnih zona, mogu se videti i promene po tipa retikularnog liveda i gangrenozne promene.

Zato promene na koži nikada ne treba zanemariti. Uz postojeći  i uvek prisutan strah obolelog da će se ospa proširiti I da će dovesti do opšteg pogoršanja bolesti u nekim slučajevima pojava osipa prethodi tipičnim simptomima respirtorne infekcije a to su kašalj, zaušenost nosa ili curenje iz nosa, glavobolja i febrilnost.

  1. Urtikrija (COVID-19 pozitivan)

2. Ospa slična varičeli (COVID-19 pozitivan)

3. Morbiliformna ospa (COVID-19 pozitivan)

Problemi s kožom koji se odnose na ličnu zaštitnu opremu i mere lične higijene

Prve viđene kožne komplikacije kod infekcije COVID-19 u početku su bile uočene kod zdravstvenog osoblja I bile su posledica dejstva preterane vlage na površinu kože kao posledica neželjenih efekata primene lične zaštitne opreme, trenja, propadanja epidermalne barijere i kontaktnih reakcija, koje su sve mogle da pogoršaju postojeću kožnu bolest.

 

Dermatološke manifestacije tipa eritema, papule, maceracija i pojačane deskvamacije, najčešće su prijavljene promene na koži uzrokovane produženim korišćenjem maski. Jedno od istraživanja je pokazalo da se više od trećine zdravstvenih radnika žalilo na akne, svrab na licu, pa čak i na dermatitis zbog nošenja maski.

Dugotrajna upotreba zaštitnih rukavica dovodi do okluzije i hiperhidracije epiderma koja se može klinički prepoznje u vidu maceracija i erozije, dishidrotičnog ekzema i razvoja kontaktnog dermatitisa. Preterano često pranje ruku deterdžentima i dezinfekcijskim sredstvima može oštetiti hidrolipidni sloj površine kože i može biti odgovorno za iritaciju, pa čak i za razvoj kontaktnog dermatitisa. Statistika kaže da dve trećine zdravstvenih radnika opere ruke minimalno 10 puta dnevno, ali samo petina njih primenjuje zaštitnu kremu za kožu, kako bi oporavili zaštitnu barijeru kože.

Ostaje samo da zamislimo kakvo je stanje u opštoj populacii s obzirom na nedovojno korišćenje zaštitnih krema kod profesionalaca.

Zato, u smislu prevencije kontaktnog dermatitisa, preporučujemo primenu DK zaštitne kreme za ruke 24/7, često, posebno nakon pranja ruku i pre oblačenja zaštitinih rukavica. Preparat je bez parabena, a konzerviran peroskidom tako da ima I dodatno blago dezinfekciono dejstvo.

Problemi s kožom kao deo kiničke slike COVID-19 bolesti

Dr Jasmina Kozarev, opisuje da se kod nekih pacijenata pojavljuju difuzni makulopapulozni osipi slični malim boginjama, koprivnjači slične ospe, ili ospe slične ospi koja se sreće kod ovčijih boginja, i to kod COVID-19 pozitivnih pacijenata, a sastavni su deo kliničke slike bolesti. Kod težih oblika bolesti osim promena na prstima u vidu eritematoznih ishemičnih zona (COVID-19 prst), mogu se vidieti I promene po tipa retikularnog liveda i gangrenozne promene.

Ova nova otkrića i naučne studije naglašavaju potrebu prepoznavanja osipa na koži kao važnog simptoma u što je moguće ranijem prepoznavanju novih i možda prediktivnih slučajeva COVID-19, tako da se svim pacijentima u ranoj fazi može osigurati pravilno i pravovremeno lečenje.

Logo beli za footer.png

Adresa:

Omladinskih brigada 86b
(ulaz iz ulice Nikole Dobrovića, parking rampa),

11000 Beograd,
Srbija 


Email: dermamedica@gmail.com

Telefoni:
+381 11 630 4070
+381 11 630 3390
+381 63 455 335
+381 63 538 781

Radno vreme:

Ponedeljak, utorak i četvrtak 10-17h

Sreda i petak 10-15h 

  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon

Društvene mreže

Београд

© Copyright 2020 Dermamedica – All Rights Reserved.