Gubitak kose, ipak, treba razlikovati od normalnog opadanja. Normalno opadanje kose, kada gubimo  50 – 100 vlasi dnevno, smatra se  prirodnim balansom : neke vlasi, naime, otpadaju, a druge rastu. Kada je ovaj balans poremećen – što znači da opada više kose nego što raste nove – u dermatologiji se  smatra oboljenjem, odnosno gubitkom kose, alopecijom.

​

Problematika opadanja kose vezana je za oba pola i za različite uzrasne kategorije .Postoje različiti tipovi opadanja: neki, koji se veoma rano dešavaju, čak u dečijem uzrastu, mogu biti povezani sa atopijskim dermatitisom, neki sa drugim metaboličkim bolestima, a neki su u sklopu vitiliga. Tip koji se najčešće sreće u mlađoj populaciji je alopecia areata, koju karakteriše  gubitak kose na određenim delovima vlasišta u obliku pečata. Ovakav fenomen može da zahvati i obrve, regiju brade ili grudi (kod muškaraca), a može da bude i u formi tzv.univerzalne alopecije kad praktično zahvati celo telo.

​

-Ono što je karakteristika alopecije areate  bez obzira kakav je pozadinski proces nastanka- objašnjava dermatolog dr Jasmina Kozarev – jeste da je folikul dlake uvek očuvan.Dlaka,  međutim, nema sposobnost da izraste kako treba i da dostigne normalne morfološke karakteristike. Zato je pravilno lečenje alopecije areate u prvom nivou vezano za otkrivanje uzroka, a posle se rade različite stimulativne procedure koje dovode do prorasta dlake.

​

Alopecia areata se nekada lečila dominantno kortikosteriodima, ali ova terapija nije uzročna  terapija – ona rešava samo problem inflamacije koji jeste prisutan, ali je posledičan.Dakle, tretira se posledica, a ne uzrok. Druga tehnika, takođe uobičajena u lečenju alopecije areate, jeste PRP (protein-rich-plasma) za koju ,međutim, ne postoje zvanične medicinske kliničke studije koje bi potvrdile njenu efikasnost.Ono što postoji su anegdotski slučajevi. PRP tehnika podrazumeva da se iz krvi pacijenta ekstrakuju trombociti, vrši njihova koncentacija i potom vraćaju nazad u krv putem injektiranja.

​

Drugi oblici alopecije su vezani za oštećenje dlake u određenom periodu njenog rasta  kad se pojavljuje problem u samom folikulu dlake. U tom smislu postoje anagene, telogene i androgenetske alopecije. Ova poslednja vezana je za  dejstvo androgenih hormona i postoji i kod muškaraca i kod žena. Žene,naravno, imaju manju količinu androgenih (muških) hormona. Međutim, u određenom periodu života mogu da se suoče sa disbalansom,odnosno poremećenim odnosom količine ženskih polnih hormona u odnosu ne samo na testosteron,nego i na betabolite testosterona. Ovaj disbalans karakteriše povećan broj receptora za testosteron na folikulu dlake što vodi uništavanju samog folikula. Stanja androgenetske alopecije kod žena mogu da se sretnu vrlo rano, na primer,već u 17-18. godini, a tipične su  kod žena u menopauzi.

​

Druga strana ove priče je da sa starenjem dolazi do propadanja funkconalnih karakteristika kože oko folikula dlake. Milje oko dlake se, naprosto, menja. Te promene su posledica konstantnog, progresivnog sužavanja krvnih sudova, koji postaju manje protočni, što znači da će i količina aktivnih materija koji dolaze do folikula biti marginalizovana . Ovaj fenomen je tipičan za određene genotipove, odnosno familije gde se primećuje da se, sa starenjem, potpuno gubi elastičnost vlasišta na kalvariji (lobanjski svod). Koža postaje skoro fiksirana  za skalp, odnosno koštani deo glave. Ta fiksacija, ta fibroza koja se javlja sprečava dobru cirkulaciju, protok krvi. Gotovo kod svih osoba kod kojih postoji androgenetska alopecija postoji manje-više fibroza tog dela skalpa.

​

- I to je ono što unosi nove momente kada su tretmani u pitanju - naglašava dr Kozarev - Efikasan tretman ne podrazumeva samo kako suprimirati testosterosnke receptore, što može da se uradi odgovarajućom hormonskom terpijom, nego se mora promeniti i milje u kome se nalazi folikul i doleležeće matične ćelije Jer, matičnih ćelija ima najviše na dnu folikula dlake.I ako alopecija traje jako dugo ( ali nije ožiljna, što je veoma važno), postoji mogućnost da nađemo matičnu ćeliju u bazalnoj membrani, što znači da možemo laserom da stimulišemo stvaranje nove dlake. Mlade dlačice se pojavljuju već u trećoj nedelji od momenta  prve laserske biostimulacije. Seanse se, inače,  rade  jednom nedeljno u toku šest nedelja zaredom, a onda se  proces održava na mesečnom nivou gde  pratimo prorastanje mlade nove dlake.

​

Dr Jasmina Kozarev je pre pet godina dobila nagradu od Evropskog udruženja dermatologa  za inovativnu medicinsku tehniku u dermatologiji upravo na ovu temu. Međutim, tu priči o novoj dlaci nije bio kraj.Naprotiv, otvorilo se novo poglavlje: kako novostvorenu dlaku održati zdravom i  vitalnom? Ono što je bila polazna tačka u traženju rešenja za ovaj problem jeste da dlaka raste iz matičnih ćelija.Matična ćelija  je naš genom, što znači da ako imamo genetski veću količinu testosteronskih receptora na našem folikulu , onda će i  na toj novostvorenoj dlaci isto to postojati. Naredne godine dr Kozarev je provela u nastojanju da formuliše protokol koji će tu novu dlaku održavati zdravom.

​

-Prvi korak je bio upotreba  medikamentoznih tehnika kojima blokiramo testosteronske receptore – objašnjava dr Kozarev - Reč je o lokalnim terapijama, ne sistemskim.To je  veoma važno, jer svi muškarci se plaše da će primena blokatora imati i druge neželjene posledice po testosteron. Ta bojazan je razumljiva ,ali kod ovih lokalnih terapija šanse za to apsolutno ne postoje.Mogu biti potpuno spokojni u tom smislu! Drugi korak se odnosio na činjenicu da je ta novoizrasla dlaka praktično novi organ na koži,te on će zahtevati osim bolje prokrvljenosti i veću količinu antioksidanasa, supstanci koje treba da deluju protivupalno, odnosno da stimulišu rast. I tu stižemo na teren dermatološke endokrinologije, gde nutriciju podešavamo individualno, spram svakog pacijenta. Znamo koji su najsnažniji antioksidansi i koje možemo da damo lokalno ili kao suplementaciju, naravno uvek specifično spram svakog pacijenta ponaosob.Dakle, problem alopecije je vrlo kompleksan. I najlakše bi bilo da se kaže da je PRP najbolja i najefikasnija tehnika, ali,jednostavno, nije tako.

​

Kombinovana  tehnika se, dakle, sprovodi u četiri faze: kreće se sa laserskom biostimulacijom, sledi lokalna primena preparata koji su blokatori testosteronskih receptora, potom se uvodi mineralno-vitaminska suplementacija, a na kraju se primenjuju tehnike koje dovode do povećanja vaskularizacije inkriminisane regije.

​

Izuzetna efikasnost u tretiranju alopecije na našoj Klinici počiva na ovoj tehnici, preciznim postavljenim protokolima i ogromnom iskustvu dr Kozarev, ali i činjenici da ona kombinovanu tehniku formuliše prema svakom pacijentu ponaosob.

​

Kod alopecija gde je razlog  njenog nastanka ožiljak, primenjuju se sasvim druge tehnike. Reč je o ožiljcima koji  su posledice saobraćajne nesreće ili povreda, ali i  određenih dermatoza, koje dovode do ožiljavanja i gde je gubitak dlake deo evolucije procesa. Ako se u ovakvim slučajevima “uhvati” inicijalna faza inflamacije, dok folikul dlake nije trajno uništen, može se stvoriti nova dlaka. Ali, ako je ožiljak star, odnosno stariji od godinu dana, onda je jedini izbor transplantacija.

​

Kada je u pitanju alopecija kod žena, ona najčešće pogađa populaciju stariju od 40 godina, žene koje su se upravo porodile, one koje su na medicinskim tretmanima ili medikamentoznim terapijama i dame čije frizure traže često, redovno i čvrsto povlačenje vlasi ( konjski rep,čvrste pletenice) ili primenu agresivnih hemijskih preparata na kosi. Uzroci koji dovode do gubitka kose mogu biti veoma brojni (nasledni faktor, način stilizovanja kose, ekstremni stres ili šok za telo, toksične supstance, određena medicinska stanja, menopauza…)

​

Menopauza je specifičan period u životu svake žene koja sa sobom nosi mnoge promene.Kada je kosa u pitanju, uglavnom se dešava jedna od dve stvari :ili dlake počinje da raste tamo gde to ne želimo ili  - vidimo da se dlaka tanji! Jedan od razloga za ovu pojavu može biti  promena nivoa hormona tokom menopause. Nivo estrogena i progesterona, naime, pada , što znači da se nivo androgena (muškog hormona) povećava. Drugi faktori, kao što su stres, eventualna dijeta, kao i nasleđe, takođe, mogu doprineti gubitku kose u ovom periodu. Tokom menopauze i nakon njenog završetka, kosa može da postane tanja zato što se folikuli dlake smanjuju. Dlaka raste sporije i opada mnogo lakše u ovim slučajevima. FPHL često znači da je tanja dlaka koncentrisana na vrhu i temenu glave.

​

SIMPTOMI

​

Znaci da se pacijentkinja suočava sa gubitkom kose su sledeći:

​

• Prisustvo većeg broja vlasi na četki, podu, u kadi, na jastuku

• Prisustvo pečata sa tanjom dlakom ili bez nje, uključujući i regiju na vrhu glave koja se širi

• Osetno tanji “konjski rep”

• Izrazito lomljenje dlake

 

DIJAGNOSTIKA

 

Pre nego što se odredi tretman ili terapija, neophodno je uraditi detaljnu dijagnostiku, koja podrazumeva u prvoj fazi prikupljanje sledećih podataka:

​

• Koje medikamente ili suplemente pacijentkinja  eventualno uzima

• Kakav je njen režim ishrane

• Da li je pacijentkinja izložena nedavnoj ili aktuelnoj stresnoj situaciji

• Postoji li i gubitk kose kod nekog člana porodice

• Kakav je njen hairstyle,odnosno kako najčešće oblikuje kosu,koje preparate upotrebljava

• Postoji li navika zatezanja kose

 

U drugoj fazi sledi detaljan dermatološki pregled, koji sadrži:

​

• Test kojim se kosa lagano zategne i utvrdi koliko vlasi opadne

• Analizu krvi, kojom se  utvrđuje nivo vitamina i minerala ,kao i nivo hormona

• Pregled skalpa pod mikroskopom

• Biopsija skalpa (po potrebi)