Zdravlje kože je povezano sa zdravom ishranom. Korišćenje suplemenata je u značajnom porastu u poslednjih desetak godina, ali nema dovoljno dokaza za oralnu primenu kolagena u regenerativnim protokolima.

​

Kolagen je jedan od najzastupljenijih proteina u telu i čini oko trećinu ukupnih proteinskih komponenti kože kao što je i najznačajniji protein ekstracelularnog matriksa. Jedinstvene je strukture sa tri polipeptidna lanca koji formiraju heliks. Kada se denaturiše protein kolagena nastaje želatin, koji se veoma dugo koristi su evropskoj i kineskoj tradicionalnoj medicini.

​

Glavna komponenta kože je kolagen, od čega je 85–90% kolagen tipa  I i 10–15% kolagen tipa III. Proces degradacije i fragmentacije kolagena je sastavni deo procesa starenja, što dovodi do redukcije debljine kože, gubitka elasticiteta, stvaranja bora i konačne redukcije stvaranja strukturnih proteina. 

Hidrolizati kolagena, peptidi različite dužine lanaca, nastaju daljom hidrolizom želatina. Relativno je jednostavno hidrolizate kolagena formulisati u tečnoj formi pogodnoj za proizvodnju  napitaka ili u vidu želatinoznih štapića, zbog svoje male molekularne težine i visoke rastvorljivosti u vodi.

​

U ljudskom telu se hidrolizati kolagena dalje dele na bioaktivne dipeptide i tripeptide koji su otporni na degradaciju. Nakon oralne upotrebe proizvoda koji sadrže dipeptide i tripeptide, produkti njihove degradacije se registruju u krvi, a ispitivanja na životinjama su pokazala da se takvi dipeptidi ugrađuju u kožu nakon dve nedelje. Dipeptidi indukuju prilaženje ćelijskih elemenata, proliferaciju ćelija i produkciju hijaluronske kisline od strane fibroblasta, a promovišu i antioksidativnu aktivnost ćelija.

​

Najčešće korišćeni izvori kolagena su goveđeg i svinjskog porekla. Od starost životinje zavisi rastvorljivost kolagena, a rastvorljivost kolagena opada sa starošću životinja. Usled pojave goveđe encefalopatije, napušta se proizvodnja goveđeg kolagena iz goveđe kosti, tako da su danas dominanti izvori kolagena biljnog porekla, alge i riba.

Posebno su kolageni morskog porekla interesantni u kozmetičkoj industriji, a biokompatibilnost u smislu amino kiselina je jednaka sa goveđim kolagenom. Prednost kolagena dobijenih iz morskih organizama je povećana rastvorljivost, niži potencijal stvaranja imunološke inflamacije i veća koncentracija kolagena tip 1. Jedino ograničenje u upotrebi kolagena morskog porekla je eventualno povećan sadržaj teških metala.

​

Studije su pokazale da oralnu uzimanje kolagena morskog porekla popravlja stanje bora, redukuje crvenilo kože, popravlja hidraciju kože i popravlja debljinu dermalnog sloja kože te popravlja kvaliteti epidermo-dermalne granice. Popravljanje elasticiteta kože se postiže nakon 4 nedelje primene 5 g kolagena morskog porekla na dan, a efekat ostaje i nakon 4 nedelje od prestanka oralne suplementacije.

​

U današnje vreme kolagen iz organizama morskog porekla se koriste i u fotozaštiti, stimulaciji procesa zaceljivanja tkiva, prevenciji stvaranja biofilma na hroničnim ranama ali i sprečavanju bakterijske kontaminacije otvorenih rana.

Vrlo se često postavlja pitanje da li kolagen može da se resorbuje u crevnom traktu. Vrlo retko se kod odraslih osoba molekule veće od dipeptida i triperptida transportuju klasičnim putem enzimske hidrolize. Postoji mogućnost transporata transcelularnim putem između crevnih epitelnih ćelija, što se uobičajeno sreće kod novorođenčadi zbog neophodnosti prolaska peptidnih hormona i antitela iz majčinog mleka. Još jedan izuzetak je ovaj vid apsorpcije proteina koja izaziva alergiju an hranu kod specifične populacije odojčadi.

​

Suplementacija kolagenom je uopšteno bezbedna bez do sada objavljenih neželjenih efekata. Nove, detaljne i opsežnije studije su neophodne kako bi se potvrdila efikasnost kolagena u popravljanju funkcije barijere kože kod atopijskog dermatitisa uz preporuke za primenu optimalne oralne doze kolagena.